Odpiralni čas:
torek – nedelja: 10:00-18:00
Odpiralni čas:
torek – nedelja: 10:00-18:00
Ako hoćeš sve što bismo imale da zameniš za žuđene nam mošti, gotove smo ti to ustupiti
(Kneginja Milica sultanu Bajazitu na pitanje šta će joj „suhe, nepokretne kosti“, Slovo o Prenosu moštiju Svete Petke, Grigorije Camblak, 15. vek)
Smatra se da je prvobitna Kapela ili Crkva Svete Petke podignuta u Donjem gradu Beogradske tvrđave, nedugo nakon 1404, kada despot Stefan u Beogradu uspostavi prestonicu pozno srednjovekovne Srbije. Izvesno je da je i ta prva crkvena građevina nastala na izvoru za koji se od davnina smatra da ima isceljujuću moć. Pokazuju to ostaci starijeg zdanja na koje su naišli graditelji nove Kapele tridesetih godina prošlog veka. Ovaj izvor pominju strani putopisci poput Gerharda Kornelijusa Driša 1720, kao mesto na kome se okuplja mnoštvo naroda različitih vera.
Kupola Kapele Svete Petke i pogled na ušće Save u Dunav.
Nova Kapela Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi sagrađena je u periodu 1935– 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića. Prethodila joj je jedna vrsta primitivne zemunice ispunjene ikonama, koja se nalazila nad izvorom. Enterijer Kapele, jednostavne, elegantne građevine u obliku krsta sa kupolom, dva puta je ukrašavan. Prvi put u klasičnoj fresko-tehnici, kao delo akademskog slikara Vladimira Predajevića, profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i kopiste srpskih fresaka u ondašnjem Muzeju kneza Pavla. Drugi put mozaicima koje je izradio Đuro Radlović, takođe profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, u periodu između 1975– 1982.
Enterijer Kapele Svete Petke i mozaici Djure Radlovića nastali u periodu 1975-1982.
Ovo je jedan od uspelijih mozaičkih ansambala nastalih u savremenoj srpskoj sakralnoj umetnosti. Minuciozna tehnika, živ kolorit kojim dominiraju zvonka plava boja i zlatni akcenti, prikazuje zanimljiv izbor tema iz profane i crkvene istorije, pored predstava iz obaveznog ikonografskog programa unutar pravoslavnog hrama. Tako se na zidovima Kapele mogu videti kneginja Milica, despot Stefan, Sveti Sava i Sveti Simeon, značajne ličnosti srpske srednjovekovne istorije, ali i anđeo koji svojim dodirom pretvara običnu vodu u onu lekovitu – motiv koji povezuje ovaj izvor i biblijsku banju Vitezdu.
Freska Svete Petke i duborezana kutija sa delićem njenih mošti u Kapeli Svete Petke u Beogradu.
Iako mošti Svete Petke nisu odavno u Beograd, osim njihovog delića koji se čuva u duborezanoj kutiji pod svetiteljkinom freskom, Kapela okuplja i dalje hiljade hodočasnika.
