Odpiralni čas:
torek – nedelja: 10:00-18:00
Odpiralni čas:
torek – nedelja: 10:00-18:00
Dolaskom Svetih moštiju tvojih zemlja srpska obogati se
(Grigorije Camblak, Slovo o Prenosu moštiju Svete Petke, 15. vek)
Svakog 27. oktobra Beogradska tvrđava postaje crkva pod otvorenim nebom. Hiljade ljudi se tiho spušta u Donji grad dok zvona sa Crkve Ružice odjekuju preko Save i Dunava. To Beograd dolazi da se pokloni svojoj zaštitnici, Svetoj Petki, da se napije vode sa njenog čudotvornog izvora u malenoj kapeli ispod moćnih bedema. Prepodobna Mati Paraskeva ili kako je Beograđani oduvek zovu – Sveta Petka, stigla je na ušće dve reke početkom 15. veka. Ova pobožna žena slovenskog porekla rodila se krajem 10. veka u vizantijskom gradiću Epivatu, dan hoda od Carigrada. Od rane mladosti se posvetila Bogu i molitvi, živeći kao pustinjakinja u najvećoj askezi.
Kada je preminula početkom 11. veka, na njenom grobu počela su da se dešavaju čuda, pa su svetiteljkini zemni ostaci preneti u Crkvu Svetih Apostola u gradu Kalikratiji na Mramornom moru. Već tada je Sveta Petka privlačila stotine hodočasnika. Međutim, krstaška i osmanlijska osvajanja vizantijskih teritorija pokrenuće neobično putovanje moštiju Svete Petke kroz ondašnje pravoslavne zemlje. Početkom 13. veka one stižu u Trnovo – prestonicu bugarskog carstva, a kada Osmanlije osvoje ovaj grad sele se u Vidin 1393, a po padu Vidina u Srbiju. Prvo u Kruševac, a odatle u Beograd.
Svetiteljkine mošti su od sultana Bajazita krajem 14. veka izmolile tri žene – kneginja Milica, udova kneza Lazara, njena bliska prijateljica, monahinja Jefimija, prva srpska pesnikinja, autorka čuvene Pohvale knezu Lazaru, i Miličina najmlađa kći, Olivera, supruga Bajazitova. Kneginjin sin, despot Stefan Lazarević, preneće mošti Svete Petke u Beograd kada tamo početkom 15. veka uspostavi svoju prestonicu.
U prvo vreme su počivale u Mitropolijskoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u donjem gradu Beogradske tvrđave, a potom despot zida malu crkvu na izvoru žive vode u kojoj će čudotvorka ostati sve do 1521. kada grad osvoji Sulejman Veličanstveni, a Beograđani budu iseljeni u okolinu Carigrada. Nesrećni zbeg je sa sobom poneo i sve svoje velike svetinje, među kojima i mošti Svete Petke.
Mošti su čuvane u carigradskoj Patrijaršiji sve do 1641. kada ih otkupi vlaški vojvoda Vasilije Lupul, spasavajući na taj način osirotelu patrijaršiju, i prenese ih u crnomorski grad Jaši u današnjoj Rumuniji gde se i sada nalaze.
