U prvi mah slama asocira na nešto neplodno, bezvredno, prolazno i mrtvo. Međutim, njeno mesto u obredno-običajnoj praksi našeg podneblja, ali i znatno šireg kulturnog područja, govori o tome da je imala potpuno drugačija značenja za čoveka iz prošlosti. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste, u čemu su učestvovale i pojedine institucije. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.